HR - Ljudski Resursi - Srbija

Kućni poslovi pozitivno utiču na pamćenje starijih ljudi

Studija, objavljena u časopisu “BMJ Open”, obuhvatila je 489 odraslih osoba u singapurskom gradu Jišunu. Ispitanici su bili podeljeni u dve grupe: “mlađu” sa odraslima od 21-64 godine i „stariju” za one od 65-90 godina.

Autori studije testirali su nivoe fizičke aktivnosti učesnika tražeći od njih da obave jednostavne zadatke, poput hodanja ili brzog ustajanja iz sedećeg položaja. Takođe su izvršili i testiranje kongitivnih funkcija kako bi procenili pamćenje i raspon pažnje kod učesnika istraživanja.

Zatim su anketiranim grupama postavljana pitanja o kućnim poslovima, uključujući intenzitet i učestalost zadataka. „Laki” kućni poslovi obuhvatali su pranje sudova, brisanje prašine i nameštanje kreveta, dok su aktivnosti poput menjanja čaršava, usisavanja i pranja poda definisane kao „teški” kućni poslovi.

Rezultati istraživanja su pokazali da je obavljanje teških kućnih poslova povezano sa većim mentalnim i fizičkim kapacitetima u starijoj grupi. Naime, za one koji su obavljali veće količine težih kućnih poslova, kognitivni rezultati su bili 8% viši nego kod onih koji su radili lakše kućne poslove, dok su rezultati pažnje bili za 14% viši.

Stariji ljudi koji su obavljali teške kućne poslove takođe su postigli 23% bolji rezultat u ravnoteži i koordinaciji, a njihova vreme ustajanja iz sedećeg položaja bilo je za 8% brže.

Ipak, rezultati su pokazali i da laki kućni poslovi pomažu starijim ljudima, ali na drugačiji način. Naime, oni koji su obavljali velike količine lakih kućnih poslova imali su za 5% bolje kognitivne rezultate od onih koji su ih obavljali u manjoj količini. Ali, za razliku od onih koji su radili mnogo teških kućnih poslova, oni nisu imali bolji raspon pažnje, ali su zabeležili bolje pamćenje.

Što se tiče mlađe grupe, studija je pokazala da nije bilo razlike u psihičkim ili fizičkim rezultatima, bez obzira na količinu kućnih poslova koje su obavljali. Međutim, istraživači su primetili da je mlađa grupa imala u proseku pet godina više obrazovanja od starije grupe. Visoko obrazovanje je povezano sa višom mentalnom agilnošću i sporijim kognitivnim padom, što bi moglo objasniti nedostatak sličnih nalaza studije sa mlađom grupom.